Slet planinara u Ovčar banji – šta je to?

Ako se iz Niša uputite u Ovčar banju, znajte sledeće: čeka vas dug put, ne mnogo uzbudljive staze, lep vidikovac, koji možda i nije onih para vredan, splavaranje koje ne oduševljava jer ste možda videli bolje. No, slet je slet, pa idite. Možda se prevarite, ko što se i ja prevarih.

Kablar i meandri Morave nisu što i Uvac, i nikad neće biti. Za Uvac ćete iz Niša dati koju paru više, ali kažu da vredi.  Ali, mi nismo išli samo zbog pogleda, već i zbog druženja. Da se razumemo, možda sam ja razmažena prirodnim lepotama pa očekujem nevidjenu lepotu koja bi me oduševila, no, nije svaki dan Đurdjevdan, nije svaki vrh Tri Čuke i Trem. Doduše, ni podno vrha Tri čuke nema Morave. Nije ni divljina na svakom pedlju. A možda sam i ja bila gde mi nije mesto.  Ipak da se ne istresam na jadnu Ovčarsko-kablarsku klisuru i da ne kritikujem previše, vidikovac sa vrha Kablara nije za zanemariti. Kamp u Ovčar banji nije za zanemariti. Ležiš u šatoru, gledaš na okolne predele koji okružuju Ovčar banju, zelenilo i stene, a u pozadini čuješ Čorbu na gitari kako izvodi „Lutku“ i društvo koje ga u stopu prati. E, to je neprocenjivo. Ako ne znate o čemu pričam, ne znam što vam uopšte išta objašnjavam.

Šta je slet bez planinarenja? Kako nismo imali sreće sa vremenom, što nije ništa čudno ovih dana, peli smo samo Kablar, ne i Ovčar. No, nismo zažalili jer kažu da je mnogo lepši vidikovac sa Kablara na meandre Zapadne Morave, što nije slučaj sa drugim gore pomenutim vrhom.  

Ono što smo zdušno čekali bile su igre koje su pomerene zbog kiše za zadnji dan sleta planinara. Mi ne bi bili mi da nismo otvorili igre trčanjem sa zastavom „PK Železničar-a“ i Srbije kroz Ovčar banju. Nije nam to bio neki unapred postavljeni cilj, ali bili smo više nego primećeni. I da pomenem da je na sletu bilo i društava iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, ali i Madjarske.

Moram da se pohvalim našim ekipama koje su se odlično pokazale u takmičarskim disciplinama i to žene u skoku u dalj (II mesto)  i skakanju u vreći (drugo mesto) , a muška ekipa u nadvlačenju konopca (II mesto) i skakanju u vreći (III mesto).

Da bi nam ugođaj bio potpun bili smo i na splavarenju Zapadnom Moravom, u kome smo uživali uz zvuke gitare, a na kraju rute svratismo na kafu kod vlasnika brodića koji je sebi stvorio bajkoviti dom pokraj Morave, daleko od gradske gužve i mobilnih telefona.  

U blizini Ovčar banje nalaze se brojni srednjovekovni manastiri, kapele i crkve, koji su koncetrisani na relativno malom prostoru, a mnogi od njih se mogu videti i sa malih brodića prilikom vožnje Zapadnom Moravom.

Preobraženje

Nikolje (u blizini planinarskog doma PD "Kablar")

Blagoveštenje

Ovčar banjom se treba prošetati i noću, zbog prelivanja svetlosti manastira, visećih mostova ali i velikog broja svitaca koji prave nevidjeni spektakl po mrklom mraku da se osećate kao Avatar. Zaista ne znam da li je to bila slučajnost. Totally out of this world! 

Video snimak sa Sleta planinara u Ovčar banji možete pogledati ovde: