Ako ste propustili 19. zimski uspon na Trem, onda ste jedini. Dobro, ne
baš jedini, ali znate o čemu pričam. Čak se u pojedinim trenucima činilo da je
neko iz grada pokupio ljude i teleportovao ih na planinu: iz grada, iz škole,
sa fakulteta, čak i iz obdaništa. Bar sudeći po opremi. Bilo je, zaista,
neopremljenih učesnika uspona, ali izgleda ih to nije omelo da se popnu na
vrh. Kao što često
kažem, najbitnija je volja. Ni za strance nije bilo barijera. Nije ni čudo
što su se mogle videti majice sa natpisom "Uklonimo barijere". Bilo
je oko 1200 registrovanih učesnika, iako je taj broj, zapravo, mnogo
veći.
Na samom vrhu je bilo otežano slikati se ili bilo šta
snimati od velike gužve. Najmlađi učesnik je imao samo četiri godine, što za
svaku pohvalu, naročito umajući u vidu težinu uspona.
Ono što se dalo primetiti na stazi je da je bilo
dovoljno pripadnika Gorske službe spasavanja, što je ulivalo dodatnu sigurnost.
Još jedan plus ove godine za organizatora uspona je postavljanje konopca na
delu staze „Kraljev put“, što je olakšalo silazak, s obzirom da je staza bila
dosta klizava. Jak vetak na grebenu je otežavao uspon, da je u pojedinim
trenucima bilo nesnosno, bar meni. Nisam skupila snage da izvučem masku iz
ranca, već sam nastavila dok se malo nismo odmakli sa samog vrha.
Kao i, verujem, većina učesnika, jedva sam čekala
ručak posle uspona u D. Studeni, koji je naročito ukusan kad se dolazi sa
planine.
A vi, ako ste sve ovo propustili ove godine, pa dobro,
biće i drugih uspona na Trem, pa se odvažite.
Do tada, pogledajte video ispod koji prenosi delić
atmosfere sa vrha, a ja odoh da vidim šta ću s ovim ramenom, stvarno beše klizava ona
staza :D
No comments:
Post a Comment